UMESTO IZGOVORA, NAĐITE NAČIN

Nutritivna anamneza je postupak prikupljanja informacija o navikama vezanim za ishranu, kvantitetu i kvalitetu unete hrane. To je definicija. U praksi to izgleda ovako: kada neko dođe po savet o ishrani, cilj je da od te osobe saznate kako i gde se hrani, da li i kako sprema hranu, način konzumiranja obroka itd. Pitanja je mnogo, ali to je najefikasniji način da otkrijete nepravilnosti u ishrani kako biste korigovanjem uzroka, uticali na posledice među kojima su najčešće tzv. tihe ubice: gojaznost, povišen pritisak, hiperlipemije i dr.

Definitivno mi je, kao savetniku za pravilnu ishranu, najteže kada sagovornici na pitanje da li su razmišljali o važnosti i uticaju ishrane na zdravlje, odgovore sa „Ne“. Optimistično pomislim da me nisu dobro razumeli (mada važim za osobu koja govori jasno i glasno), i nastavim: „Obraćate li pažnju šta i kada pojedete?“. Najčešći odgovor i na ovo pitanje glasi: „Pa, iskreno i ne baš“.

Muškarci i autoDa mi se ovo desilo jednom u praksi, svakako bih zapamtila, ali ne bih, što bi rekli mladi, dramila. Da li je moguće da, danas kada smo već uveliko u 21. veku toliko pažnje poklanjamo raznim mašinama, a tako malo sebi…?! Svaki iole odgovoran vozač mnogo više pažnje poklanja automobilu: koje gorivo troši, koje je najbolje ulje, kada treba obaviti tehnički pregled i registraciju, ne propušta se promena ulja u motoru na 8-10.000 kilometara… Dame tačno znaju koja je veš mašina ili mašina za suđe najisplativija. Znaju koji je deterdžent najbolji („koji nema puno sode“), u kojoj koncentraciji se stavlja, koliko često se čisti filter… Sve znaju, svaka im čast!

Ako u moderno doba toliko pazimo na mašine, kako to da najkompleksniju i najsavršeniju od njih, naše telo, toliko zapostavljamo? Naši stari su vodili računa o ishrani: znalo se za posne i mrsne dane, za „jaču“ hranu kad su radovi u polju, za slatkiš samo kad je neka proslava itd. I tada je bila kriza, pa su se jela jednostavna jela i u određenim količinama. Danas dete pojede više od tate, slatkiši se unose svakodnevno, fizička angažovanost je u opsegu od minimalne do nikakve, pije se više gaziranih napitaka nego vode… a posledice vidimo svuda oko sebe i čitamo u izveštajima o zdravstvenom stanju nacije.

Deca i slatkišiVerovali ili ne, svi imaju razlog za zapostavljanje ishrane, jednog od tri najvažnija životna procesa (pored disanja i uzimanja vode). Da, razlog uvek postoji! Samo što ja verujem u izreku da “ko ne želi, nađe razlog, a ko želi nađe način”.

To je odličan uvod u prelepu priču o ishrani koju ću rado podeliti sa vama u okviru programa “Vedri biznis” u ponudi Maverick Consulting. Ohrabrujuća je činjenica da su i poslodavci u Srbiji spoznali da ulažući u zdravu ishranu i fizičke aktivnosti zaposlenih, stvaraju produktivno radno okruženje.

Trudim se da polaznicima radionica objasnim da ishrana nije i ne sme da bude skup zabrana, već zbir mogućnosti i izbora namirnica koje, pored nutritivnih i energetskih materija, treba da pruže i osećaj zadovoljstva i prijatnosti. Srećna sam kad vidim da učesnici uživaju slušajući o ishrani, makar toliko koliko ja uživam pričajući o ovoj temi. Kruna našeg zajedničkog truda je kad posle nekog vremena vidimo rezultate korigovane i unapređene ishrane.

Prijatno Vam želi,

Snežana Ralić Maričić